17.07.2008. 22:22 | Sinergija |
Pojma nemam postoji li ovakva blogerska praksa, ali ako ne postoji, evo Ivana i ja je izmislismo.
Jedan post, dva teksta, dva autora, na dva bloga.
Sinergija
by Dejan
Priča se dešava u jednom gradiću u unutrašnjosti, glavna junakinja je sestra devojke (devojčice) koju virtualno poznajem sa jednog foruma. Našoj glavnoj junakinji treba nova lična karta, koju izdaje odlično uređeno Ministarstvo unutrašnjih poslova u odlično uređenoj državi Srbiji. E, divota.
Nećemo sad o tome šta je sve potrebno od papira i dokumenata za PRVU ličnu kartu. Nećemo ni o tome da izvod iz matične knjige rođenih ne sme da bude stariji od šest meseci, zaboga - pa opšte je poznato da
građani Srbije menjaju mesto rođenja i svoje biološke roditelje na svakih mesec-dva. A nećemo ni o tome da u inostranstvu ne možete da “upišete” besplatne akcije bez lične karte, a zakon zabranjuje iznošenje lične karte iz zemlje.
Elem, rekosmo nećemo o tome. Samo smo ubijali vreme dok čekamo u beskrajnom redu da predamo mukotrpno prikupljena dokumenta i uplatnice - sve za dokument koji smo zakonski obavezni da imamo. Ličnu kartu.
Ali ne bilo kakvu ličnu kartu: to je THE lična karta, ona nova. Sa čipom!
Obavljamo i sve one visokotehnološke procedure, kao što je skeniranje prsta. Nema više umakanja u mastilo, stigao 21. vek i kod nas. Nauka! Samo još da prestanemo da se bojimo iste.
Ipak, nešto nas kopka. I našu glavnu junakinju, isto. Guramo glavu kroz šalter, premalen ipak da se kroz njega provuče i gorepomenuti 21. vek:
- Izvinite, a koliko važi ova lična karta?
* * *
Auh!
Šta je ovo sad!? Službenici našeg Ministarstva nisu obučeni za ovakva pitanja! Otkud znamo…
Devojka kaže, doslovce: “Ćute i gledaju se jedno dva minuta, a onda kažu da će da pozovu i pitaju”.
Ostalo je na tome…
* * *
Nova lična karta je konačno gotova. Lepa, nova, ko kartica. Ima i čip.
I traje… mesec dana.
MESEC DANA !?
Roditelji naše junakinje odlaze opet do šaltera, i pitaju o čemu se radi.
Odgovor (prenosimo u originalu, šteta bi bila da se ovakav biser zagubi):
- Pošto je maloletna, kompjuter određuje koliko će da važi.
Dakle, policajci nisu dužni da znaju, mogu na ekstra zahtev da “pozovu i pitaju” (verovatno bi odgovor dobili od kompjutera više instance), ali izgleda da je kompjuter vrhovna vlast.
Eto, samo toliko. Tek da pokažemo koliko su kompjuteri postali bitni u svakodnevnom životu.
Dobro, naša junakinja bar neće morati da juri novi izvod…
by Ivana
Sećate se ovoga? E tad je sve krenulo da se završava. Onda je bio Sud. Pa se čekalo ročište. Pa se čekala presuda. A ja sam sve to čekala da bih uradila ovo.
I presuda je stigla. Od februara je kucali. Što mene nisu pozvali, časkom bih ja to završila. Ali ne, to sve mora temeljno. I u ime naroda. Ma ne, niste pogrešno pročitali, na presudi piše baš to. “U ime naroda”
Sad treba menjati sva dokumenta, i počinjem od lične karte. I već mi muka pripala. Što, pitate se sigurno.
Pa pre mesec dana, hitno mi je trebao pasoš, stari, dakako, i tom prilikom sam shvatila da se neka gadna stvar dešava u mom matičnom MUP-u. Poranila ja jedno jutro da vidim šta mi sve za pasoš treba, al sam se vratila pre nego što sam krenula. Stoji pandur ispred vrata, ne dozvoljava da se uđe, pušta tek po nekog, a napolju, miting. Ne možeš ni da priđeš, da pitaš šta ti sve treba. Srećom tu je net, i sajt MUP-a, pa se tamo lepo obavestih o svemu. I još jedna sreća, odmah pored prostorija matičnog MUP-a, jedna privatna agencija prodaje, i popunjava, dakako, potrebne formulare i uplatnice. Tamo je malo manji red, rešim ja da tako odradim. Dvestotinak dinara po formularu, bolje nego da se gužvam i za to. E onda se setim da imam vezu. I umesto za 2-3 nedelje, dobih ja pasoš za jedan dan, ma šta za jedan dan, za 20 minuta. Hvala ti vezo moja draga.
Veza moja meni lepo objasni kako su gužve zato što su svi navalili da vade nove lične karte, jer je to valjda sad “in” što bi rekli, da se pohvale kako imaju nove. Kakve nove lične karte, pitam ga ja začuđeno. Pa nove, kako ne znaš, one sa čip(s)om.
I tako, sad, stiglo mi je dugo očekivano Rešenje iz Suda, pa ja mogu u proceduru. Već mi se pred očima smračilo. Spremam se ja prvo psihički. Obiđoh već pomenuti sajt MUP-a u potrazi za informacijama, pa se malo odobrovoljih. Neću morati da ponovo vadim krštenicu i državljanstvo, važe mi ona što izvadih pre nekog vremena.
Već sam dobila i savete onih koji su kroz slično prošli, da mogu da predam dokumenta na bilo kojoj opštini, savetovaše mi Sopot. Uuuh. Pa ja dok stignem u Sopot, isto ko da sam 2-3 sata čekala kod mene u MUP-u. Nisam još predala šta mi treba, psihička priprema mi jooš nije dovoljno dobra. A kad pomislim na menjanje ostalih dokumenata u istim tim prostorijama… Ne, ne smem dalje.
I onda šlag na tortu.
Jedno je dete dobilo novu LK, posle svih ovih peripetija i maltretmana, sa rokom važnosti od mesec dana. Greška, pomislim ja odmah.
Ali neeeee. Nije greška. Tako treba. Dete još nema 16 godina, puni za mesec dana. A deca od 10 do 16 godina dobijaju LK na period… ne, ipak ću morati da citiram:
Lična karta izdaje se sa rokom važenja od 5 godina, a deci sa rokom važenja od 2 godine, a najkasnije do kraja meseca u kalendarskoj godini kada pune 16 godina života.
… šta god to značilo.
Niko naravno tom detetu, niti njihovim roditeljima nije umeo da kaže ništa o pomenutom vremenu važnosti izdatog dokumenta. Zašto? Pa zato što se ne razumeju u svoj posao.
Pa kakav je to mozak potreban, koliko je škole potrebno da završite, koliko tablica množenja da naučite da biste umeli da oduzmete dva broja i posavetujete nekog šta treba, a šta ne treba da učini.
Da, ovde izgleda svuda rade samo oni koji se u svoj posao ne razumeju.
Kategorija: Sinergija
17.07.2008. 21:48 | Blic serija |
“Blic serija” je nastala sredinom devedesetih, kao neka vrsta igre koju su igrala dva dokona studenta. Šopi i ja. Pisane su u Šopijevoj studentskoj sobici, na Voždovcu, uz odličnu kafu koju je oduvek znao da skuva. I cigarete, kojih sam se ja u međuvremenu odrekao a on nije.
Pravila su bila jednostavna: napisati kratku priču od 10 - 15 rečenica. Vreme: 5 minuta. S tim što ja zadajem naslov za Šopijevu priču, a on za moju - i vreme kreće. Odmah.
Ove tri priče koje slede su, na moju veliku žalost, jedine koje sam sačuvao (bolje reći pronašao). To su tri moje priče na Šopijev zadati naslov. Nadam se da će vam se dopasti.
Kategorija: Blic serija
17.07.2008. 21:47 | Blic serija |
Skoro svakodnevno sedim ovde, podno jeftinog falsifikata Van Gogh-ove vaze sa cvećem i nikad na to ne obraćam pažnju.
Razmišljam o sasvim desetim stvarima dok polen tih dosadnih suncokreta u mom nosu izaziva pravi alergijski rat. Mali žuti brodovi sleću na moje nervne završetke, izvrše invaziju i vrate se poluprazni. Kijavica - to nije dosadna bolest, već civilizacija stara koliko i starost. Kombinuju svoje akcije sa kapanjem vode na teme, kap po kap, iz te proklete naprsle vaze iznad moje glave. To mi nazivamo kinesko mučenje, ali to naprosto nije tačno; pazite (gledajte filmove!) koga god tako muče, pre ili kasnije počne da kija! Kijavica je kukavica, krije se iza činjenice da niko ne obraća posebnu pažnju na nju i ne bori se protiv nje, samo je psuju i tako pospešuju njeno razmnožavanje, tzv. mentalnom teledistribucijom.
Ima je svuda, nema poznate materijalne civilizacije koju kijavica nije zaposela. Utiče i na naše misli; šta mislite, zašto je Van Gogh baš to naslikao?
Kategorija: Blic serija
17.07.2008. 21:46 | Blic serija |
Iako smo višemilenijumski poznanici, nikada mi nije bilo jasno otkud Sigmundu taj kompleks. Restoran mu je sjajan, hrana je odlična, ali neznam zašto svu hranu servira isključivo u atlasu. I to u atlasu Zemlje iz XVII veka, a restoran je postavljen na poziciji današnjeg Menhetna, vreme je IV vek p.n.e.
Ljudi uglavnom naručuju sveže bizonsko meso u atlasu; raščerečenu amebu u atlasu, koliko znam, jedem isključivo ja. Nikad ne pričam sa Sigmundom, samo ćutke posle toga popijemo po razbarušeni viski u atlasu, popušimo po cigaru iz atlasa, i ja odem: kod Vinsenta, na srneća leđa u enciklopediji Britanica, II vek p.n.e.
Kategorija: Blic serija
17.07.2008. 21:45 | Blic serija |
Opijenost je neprecizan pojam; nama to može da zvuči opasno, ali na Plutonu opijenost održava harmoniju i stabilnost. To mi nije bilo jasno pa sam otišao tamo da to vidim. Nisu znali ko sam, ni odakle sam. Zemljani znaju za Pluton, ali na Plutonu niko nezna za Zemlju; u stvari, neznaju ni za sebe, toliko su opijeni. Bar ja to tako vidim. A i nema mnogo toga da se vidi: po površini Plutona pluta pluta, ispod je čisto more. Samo u centru mora, u centru planete, postoji crnilo, a taj centar je jedino moguće dno. Iz njega izbija dim koji plutajuća pluta na površini upija, da se ne širi galaksijom; tako je to priroda udesila, da ne bi svi mogući stvorovi u Galaksiji bili opijeni.
Verovatno Plutonjani žive u crnilu i proizvode dim. Nisam želeo da ronim do centra i proveravam, niti da se opijam dimom; neka ih, neka žive u opijenosti. Ja sam ubrzo krenuo nazad ka Zemlji; neka pluta pluta Plutonom, uželeo sam se zemaljske trave.
Kategorija: Blic serija
15.07.2008. 11:50 | Linux administracija: tips & tricks |
Pretpostavljam da nisam jedini Unix/Linux korisnik koji se ikada pitao šta predstavljaju one nerazumljive kuke i kvake na kraju komande. Često se koriste u primerima kako nešto podesiti i uraditi, ali bez objašnjenja šta TO zapravo znači. Kao da se (pobogu) podrazumeva da to svi moraju da znaju. Ili je to svojevrsni potpis po kome se prepoznaje pravi “Linux g33k”?
Epa, evo objašnjenja.
Redirekcija izlaza
Primer:
ls > pera.txt
Znak veće (>) u komandama poput ove vrše redirekciju izlaza programa ili komande negde drugde umesto na podrazumevani izlaz. U našem slučaju, komanda ls bi ispisala svoj izlaz na ekranu (tzv. standardni izlaz) ali je redirektovana na fajl pera.txt.
Standardni ulaz i izlaz i standardni izlaz za greške
Postoje tri standardna toka za ulaz i izlaz nekog programa. Standardni ulaz često dolazi sa tastature u slučaju interaktivnih programa, iz nekog fajla, ili iz drugog programa (tzv. protočna obrada, ali nećemo sad o tome). Program najčešće ispisuje svoj izlaz na standardni izlaz (monitor), i ponekad ispisuje i na standardni izlaz za greške (što je najčešće opet monitor). Ovo su tri standardna toka na Unix/Linux platformama i najčešće se nazivaju STDIN, STDOUT, i STDERR.
Šta su ti tokovi!? Zamislite tokove (engl. streams) kao vrstu vodovodnih cevi, samo što njima teku podaci a ne voda. Kad “vode” nema, ne teče ništa ali su cevi i dalje tu i čekaju. Na primer, ako je bojler program, on ulazne podatke dobija iz standardnog ulaznog toka, obrađuje ih (zagreva vodu), svoj izlaz šalje na obradu drugom programu: tuš-kabini (tj. izlaz bojlera je preusmeren sa standardnog toka na interni tok između dva programa). Izlaz iz tuš-kabine završava u standardnom toku za izlaz.
Tokovi ponekad nisu imenovani, nego numerisani. Standardna numeracija strandardnih tokova je 0, 1 i 2, u tom redosledu (SRDIN, STDOUT, STDERR). Ako tok nije imenovan ili numerisan eksplicitno, usvojeno je da se radi o toku STDOUT.
E sad:
ls > /dev/null 2>&1
U ovom kontekstu, možemo videti da komanda vrši redirekciju standardnog izlaza u /dev/null, što je mesto gde možete poslati sve što vam ne treba (u računarskom žargonu često nazvan bit-bucket), a zatim se redirektuje standardni izlaz za greške u standardni izlaz.
Dakle, prosto rečeno, na ovaj način svaki izlaz i svaka greška završavaju u “crnoj rupi”. Ovo je jedan od često korišćenih načina da se program učini vrlo tihim.
Kategorija: Linux administracija: tips & tricks
14.07.2008. 20:18 | Software |
Skoro svako ko je u novije vreme zakupio neki hosting imao je prilike da “pilotira” kontrolnim panelom: neki ga zovu admin panel, neki cpanel, u svakom slučaju - to. E sad, tamo ima puno raaaaznih opcija koje se korisniku nude. Jedna od njih je i u naslovu pomenuti “Fantastico Deluxe” paket. Znam mnoge korisnike koji, ako ne znaju o čemu se radi, izbegavaju da uopšte kliknu na link bojeći se da će nešto pokvariti.
Ja kliknuo…
I prijatno se iznenadio!
Ali me nije baš dugo držalo 
* * *
Ali, da krenemo redom. Šta je to uopšte? Pa, Fantastico Deluxe je skup skripti za automatsko instaliranje nekog od popularnijih CMS-ova (Content Management System) kao što su Typo3, Joomla!, Xoops, Drupal, itd. kao i platformi za blogovanje i raznih drugih lepih stvari. Možete da instalirate i više njih u isto vreme ako hoćete, uz malo znanja.
Kako ovo nisam ranije koristio, bio sam prijatno iznenađen. Mislim, iznenađen lakoćom upotrebe. Na ovaj način, prosečan korisnik može praktično bez ikakvog znanja o načinu funkcionisanja web servera i servera baza podataka da postavi CMS koji će pristojno da radi. Čak i korisnici koje reč Apache ne asocira samo na pripadnika severnoameričkog plemena niti im konfigurisanje CMS-a predstavlja problem, biće više nego zadovoljni pošto će moći da izbegnu bolni FTP upload izabranog CMS-a na server - u raspakovanom stanju, ukoliko nemate shell pristup. Sve se obavlja sa par klikova, i za par sekundi.
Ma, milina. Dok vam ne zatrebaju naša slova…
I onda, pre nego što postanete svesni da imate problem, verovatno ste već uložili neko vreme da osmislite (ili pronađete) dizajn za vaš novi sajt ili blog. Krećete, puni elana, sa postavljanjem sadržaja. Onda, prvo vidite nekoliko znakova pitanja umesto č, ć… Posumnjate u sebe. Pa se vratite, da ispravite tekst. Snimite, pogledate opet, ali avaj! Isto. Ako ste pritom perfekcionista i ne razumete se baš u baze podataka, kodne rasporede i web servise, možete samo da plačete. Jednostavno, neće. Ne možete nikako da prikažete naša slova.
Preciznije rečeno, vaš provajder nije konfigurisao Fantastico Deluxe za naše područje, već ga je samo instalirao “as it is”.
Radi se o tome da će MySQL baza podataka verovatno biti kreirana i konfigurisana sa nekim od latin_1 kodnih rasporeda, što je OK za veći deo evropskog tržišta, za američko tržište i sve korisnike kojima je prošireni ASCII skup znakova dovoljan, ali ne i za nas.
Dakle, vreme koje ste uštedeli koristeći Fantastico Deluxe, potrošićete ispravljajući kodni raspored nad tabelama i poljima tabela u bazi, zamenjujući latin_1 sa nekom od utf-8 varijanti. Ako umete. Ako ste još vični SQL-u i PHP-u, napravićete sebi skriptu koja će to obaviti za vas. Ako ne, ručno.
A ako ste ovo pročitali, uštedećete makar vreme potrebno da utvrdite u čemu je problem.
Kategorija: Software
14.07.2008. 17:51 | Nove tehnologije |
Videh ovo. Samo reklama za telefon sledeće generacije, ili? Hmmm…
Mislim da ništa od ovog nije izmišljeno niti preterano, i da se na tome već uveliko radi. Vrlo je moguće da će telefoni, kompjuteri i kućni aparati imati ovakve osobine i mogućnosti već za par godina.
I sve je to OK do određene granice.
Ali, ako nastavimo dalje sa razvojem i upotrebom nanotehnologije, dolazimo do mogućnosti o kojima do sada nismo razmišljali, i otvaramo mnoge nove moralne dileme.
Da li će prisustvo nanotehnologije postati normalno i uobičajeno u svakodnevnom životu? Verovatno, iako su mnogi teorijski mogući načini upotrebe ove tehnologije još uvek nezamislivi u praksi. Zamislite kako bi bio šokiran gospodin iz 18. veka da može da vas vidi dok, zavaljeni u krevetu, daljinskim upravljačem menjate TV kanale, gunđajući sebi u bradu zbog predugačkog bloka reklama…
Da li biste imali poverenja u nanorobote i pustili par milijardi njih (jedna supena kašika) u svoj krvotok, da u vama ubijaju viruse i čiste vam, na primer, arterije od naslaga masnoće? Šta ako nešto krene naopako, isti ti mali čistači bi bili u stanju da vas ubiju za par sekundi…
Pobornici teorija zavere bi rekli da je to idealan način za kontrolisanje svekolike svetske populacije - ukoliko je neko neposlušan, može odmah biti eliminisan “daljinskim upravljačem”.
Kombinovanjem nanotehnologije i genetskog inženjeringa biće moguće “odgajati” organe, čak in vivo, tako da neće biti nikakav problem da izvadite zub ili da vam amputiraju nogu, bićete jednostavno “isprogramirani” i nedostajući organ ce ponovo izrasti. U stvari, čak neće biti ni potrebe za tim, budući da će svako biti non-stop servisiran iznutra i svi će uvek izgledati savršeno.
S druge strane, zamislite kakve mutante će neko napraviti…
Kategorija: Nove tehnologije
